Župljanka vinska sorta vinove loze je sorta grožđa razvijena u Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima. Nastala je ukrštanjem sorti Prokupac i Crni burgundac, a priznata je 1970. godine. Autor ove sorte je D. Milisavljević. Većina vinograda sa ovom sortom nalazi se u Fruškogorskom vinogorju, ali se može naći i u drugim vinogorjima širom Srbije. U poslednje vreme, rađeno je na klonskoj selekciji ove sorte, koju je predvodila prof. Mirjana Medić 2011. godine, a rezultiralo je priznavanjem četiri klona: SK 30, SK 34, SK 37 i SK 60.
Čokot Župljanke karakteriše vrlo bujan rast. Listovi su veliki, petodelni ili trodelni, tamnozeleni i bez sjaja, dok je naličje lista baršunasto i maljavo. Grozd je valjkasto-kupastog oblika i srednje je zbijen, sa dugom, zelenom drškom. Bobice su srednje veličine, ovalne, zeleno-žute boje sa izraženim mrkim tačkicama. Pokožica bobica je čvrsta, meso je sočno, bez posebne arome, ali osvežavajuće slatkog ukusa.
Sazreva početkom treće epohe i daje visoke i redovne prinose. Župljanka najbolje uspeva na visokim uzgojnim oblicima i odgovara joj mešovita rezidba. Zbog vrlo snažnog čokota, treba je saditi na većim rastojanjima. Otpornost na niske temperature je osrednja, što znači da nije potpuno otporna na mrazeve. Ipak, sorta je otporna na sivu plesan, ali je vrlo osetljiva na peronosporu i oidium, pa je potrebno obratiti posebnu pažnju na redovnu zaštitu vinograda.
Župljanka može nakupiti oko 20% šećera u bobicama, a ima i visok sadržaj kiselina, od 9 do 12 g/l. Ono što je specifično za ovu sortu jeste da sadrži više jabučne kiseline nego vinske kiseline. Vino proizvedeno od Župljanke ima žuto-zelenu boju, osvežavajuće je, puno i ima čist, prijatan vinskim bukeom.
Ova sorta se koristi za proizvodnju kvalitetnih vina, koja su zbog svoje specifičnosti i osvežavajućeg ukusa veoma cenjena među ljubiteljima vina. Župljanka predstavlja značajan deo vinogradarstva u Srbiji i doprinosi raznolikosti i bogatstvu lokalne vinske scene.
